Географска карта - Ла Ронџ (Саскачеван) (La Ronge)

Ла Ронџ је варошица у северном делу канадске провинције Саскачеван. Насеље лежи на западној обали језера Лак ла Ронџ на самом ободу Канадског штита, на месту где се завршава провинцијски магистрални друм 2.

Најближи већи градови су Принц Алберт који лежи 236 км јужније и Флин Флон (250 км источније).

Са 2.300 становника (2011) Ла Ронџ је највеће насеље у северном делу Саскачевана. Шире популацијско подручје Ла Ронџ обухвата територију од 28 км² са 5.900 становника у настањена у 4 насеља (варошица Ла Ронџ, село Еир Ронџ и резервати Лак Ла Ронџ 156 и Китсаки 156Б).

Насеље Ла Ронџ добило је име према језеру на чијим обалама се развило. Претпоставља се да име језера води порекло од француских речи -{la ronge}- које би се могле превести као сажвакан или оглодан. Наиме језеро је познато по бројној популацији даброва који су рушили дрвеће дуж обале да би градили своја боравишта, па вероватно отуд и име језера.

Пре доласка европљана, ово подручје су насељавали припадници домородачког народа Кри који ту и данас живе. Године 1782. швајцарски трговац крзнима Жан Етијен Ваден је на обалама језера отворио трговачку станицу за трговину крзнима. Међутим првобитна станица је за кратко време напуштена након што је у марту 1782. њен оснивач страдао током сукоба са ривалским трговцима. Тек средином 19. века до тада бројна раштркана боравишта су почела да се концентришу на подручју данашње четврти Стенли Мишон. На том месту је тада саграђена и англиканска црква Свете Тројице (данас најстарија грађевина у провинцији) и телеграфска станица Компаније Хадсоновог залива. Почетком прошлог века у насељу је отворена прва школа, а 1911. и пошта.

Насеље је почело интензивније да се развија након завршетка радова на друму према граду Принц Алберт 1947. и Ла Ронџ је за кратко време постао популарно туристичко место (посебно за љубитеље рекреативног риболова). Насеље Ла Ронџ је 1955. имало око 400 становника и исте године је административно уређено као северно село. У том периоду почела је и интензивнија експлоатација минералних богатстава из тог подручја. Демографска слика је бележила стабилан раст, тако да се број становника регистрованих 1966. (укупно 933) готово удвостручио у наредних десет година (1.714 житеља 1976. године). Од 1983. Ла Ронџ је административно уређен као специјална северна варошица.